Kom­pa­ni­ja „Pri­mor­ka” bi­la je ne­ka­da je­di­na do­ma­ća fa­bri­ka sa pro­gra­mom pro­iz­vod­nje ma­sli­no­vog i sun­co­kre­to­vog ulja, kao osno­vi­com oko ko­je se raz­vi­la osta­la pro­iz­vod­nja. Ne­ka­da je ova kom­pa­ni­ja za­po­šlja­va­la 1.400 lju­di. Rad­ni­ci ka­žu da je pri­va­ti­zo­va­njem pred­u­ze­ća od stra­ne kom­pa­ni­je „Kri­sma”, vla­sni­štvo Ne­boj­še Bo­ško­vi­ća, ko­ji do­vo­di struč­nja­ke iz Sr­bi­je na če­lu sa Sve­to­za­rom Mar­ko­vi­ćem, po­či­nje na­glo uru­ša­va­nje svih pro­iz­vod­nih po­go­na, osim po­go­na za pro­iz­vod­nju hlje­ba i pe­ci­va. Osta­li po­go­ni su sru­še­ni, de­va­sti­ra­ni i is­to­plje­ni u nik­šić­koj Že­lje­za­ri. Da­nas se rad­ni­ci­ma du­gu­je oko 400.000 eura.
Biv­ši rad­nik i sin­di­ka­lac Džev­det Đe­do Beg­zić pod­sje­ća da je pri­va­ti­za­ci­ja „Pri­mor­ke” pri­mjer ka­ko se na­mjer­no uni­šta­va­ju pred­u­ze­ća da bi se obo­ga­ti­li taj­ku­ni.
– U „Pri­mor­ku” pr­vo do­la­zi „Atlas gru­pa”, či­ji pred­stav­ni­ci ni­su ni­šta ura­di­la, osim što je pe­de­se­tak rad­ni­ka ob­u­hva­će­no ot­prem­ni­na­ma od 3.000 do 5.500 eura. Za­tim, do­la­zi „Kri­sma” 2008. go­di­ne, u tre­ćem mje­se­cu, ka­da i kre­će su­no­vrat „Pri­mor­ke”, iako je bi­lo ri­je­či da smo do­bi­li pra­vog stra­te­škog part­ne­ra. Broj rad­ni­ka se sma­njio na 500, a sa­mo dva mje­se­ca ka­sni­je uve­den je ste­čaj. Na­vod­no da je to ura­đe­no na ini­ci­ja­ti­vu „Lov­ćen osi­gu­ra­nja”, a zna se da se ra­di­lo o du­gu „Pri­mor­ke” od pri­je de­set go­di­na. Kre­ću pro­ble­mi za rad­ni­ke ko­ji ra­de, a ne pri­ma­ju pla­te. Ne ide im rad­ni staž, ne upla­ću­ju se do­pri­no­si. Me­đu­tim, ru­ko­vo­de­ći ka­dar Sve­to­zar Mar­ko­vić, Ne­boj­ša Bo­ško­vić i naj­bli­ži sa­rad­ni­ci, ima­ju po­se­ban ugo­vor o ra­du, i na­rav­no, oni pri­ma­ju pla­te. Rad­ni­ci se ša­lju ku­ći, a na­kon ste­ča­ja osta­lo je sa­mo 155 rad­ni­ka AD „Pri­mor­ka”. Ve­li­ka du­go­va­nja, a lju­di se tje­ra­ju ku­ći. Osta­la je da ra­di pe­ka­ra sa 80 rad­ni­ka. Me­đu­tim, ubr­zo i rad­ni­ci pe­ka­re ne pri­ma­ju pla­te, i ne upla­ću­je im se rad­ni staž. Po­či­nju da ne­go­du­ju, da se oku­plja­ju. Pe­ka­ra ipak na­sta­vlja da ra­di, na­kon što se pro­mi­je­ni­lo ime pred­u­ze­ća, uz obe­ća­nje da će se sta­ra du­go­va­nja ri­je­ši­ti kroz no­vo pred­u­ze­će – is­pri­čao je Beg­zić.
On je tu­ži­la­štvu pod­nio pri­ja­vu zbog sve­ga što se de­ša­va­lo u toj fa­bri­ci, a Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo je po­čet­kom ove go­di­ne po­kre­nu­lo is­tra­gu zbog ga­ran­ci­je od če­ti­ri mi­li­o­na ko­ja je da­ta Pri­mor­ci, a ko­ja ni­je utro­še­na u fa­bri­ku, zbog če­ga je i odo­bre­na.
Biv­ši rad­nik Dra­gan Ron­do­vić ka­že da se sve rad­nje iz­vo­de bez ten­de­ra, a no­vac se bez kon­tro­le sli­va u dže­po­ve vla­sni­ka.
– Po­gon pe­ka­re ko­ri­ste za ne­le­gal­ne rad­nje ka­ko bi se­bi stvo­ri­li pro­tivprav­nu ko­rist. To ra­de na na­čin što na­pra­ve od­re­đe­na du­go­va­nja, ka­ko pre­ma rad­ni­ci­ma ta­ko i pre­ma do­ba­vlja­či­ma i dr­ža­vi, a ko­ja obič­no ni­su ma­la, za­tim uve­du ste­čaj i mi­je­nja­ju ime pred­u­ze­ća – ka­zao je Ron­do­vić i do­dao da je od 3.3.2008. do 15.1.2014. fa­bri­ka šest pu­ta mi­je­nja­la ime, a pet pu­ta uvo­di­la ste­čaj.
– To zna­či da vla­snič­ka struk­tu­ra uvo­di ste­čaj i sa­ma se­bi na­mje­šta ten­der, ta­ko da po­no­vo oku­plja­ju pred­u­ze­će. Rad­ni­ci u pe­ka­ri su ob­u­sta­vi­li pro­iz­vod­nju i svih 80 je oti­šlo na bi­ro ra­da – za­klju­čio je Ron­do­vić.
D.S.

Za­vr­ši­li na uli­ci
Beg­zić je na­veo da je ste­čaj­ni uprav­nik Žar­ko Osto­jić do­zvo­lio ru­še­nje svih po­go­na, osim pe­ka­re, i sve se pre­tva­ri­lo u sta­ro gvo­žđe i pre­vo­zi u že­lje­za­ru Nik­šić.
– Osto­ji­ća vi­di­mo kao je­di­nog kriv­ca za sve što se rad­ni­ci­ma iz­de­ša­va­lo. Rad­ni­ci­ma ni­je po­ve­zan rad­ni staž, ni­su im upla­će­ne ot­prem­ni­ne, pa dug iz­no­si oko 400.000 eura bez po­re­za i do­pri­no­sa za pe­ri­od 2008-2014 – re­kao je Beg­zić.
Is­ta­kao je da su rad­ni­ci osta­li prak­tič­no na uli­ci.
– Ne­mo­gu­će je da ne­ko od njih tra­ži rad­no mje­sto, jer se u pro­sje­ku ra­di o sta­ro­snoj do­bi od 55 do 65 go­di­na, a po­je­di­nci su čak 30, 40 go­di­na ra­di­li is­klju­či­vo noć­nu smje­nu. Na bi­rou ra­da ne mo­gu da ostva­re ni­ka­kva pra­va, pa tra­že fi­nan­sij­sku po­moć, a u pen­zi­ju ko­ju za­kon ga­ran­tu­je, u ste­ča­ju se ne mo­že po­ći zbog ne­u­pla­će­nog rad­nog sta­ža. U pi­ta­nju je ta­kvih 90 rad­ni­ka – ka­zao je Beg­zić.